mixxt

Sign up here for free!

Welcome to mixxt!

Сви наши антагонизми или бурекџиница "Код тровача"

Сви наши антагонизми

Сви наши антагонизми или бурекџиница "Код тровача"

Не знам да ли је то би званичан или незваничан назив бурегџнице у коју је одлазила моја генерација. Не знам зато што ја нисам одлазиа у њу јер је била на лошем гласу. Тамо се тровало. Како је то тровање изгледало - млади који тамо одлазе, пушили су цигарете!!! Ужаса!

Данас испред општине у по бела дана баке се играју са унуцима, а малолетни на корак или два дувају лепак, седећи на клупама на које гледају сви могући прозори са општине, суда, банке, поште... И нико општину не зове тровачница. Штавише, још увек ужива углед. Равнодушност према проблемима!

О тој равнодушности или о времену када се није предавало, и није било равнодушно на туђе и своје невоље, писаћу поводом тровача, који, видимо, и није био неки тровач.

У чувену тровачницу одлазила је нешто старија моја комшиница. Седела је тамо на наслону столице и пушила, не знам да ли је јела бурек. Имала је неку своју женску банду. Банда је тад имала значење неке урбане хајдучије која је штитила нејаке и спроводила правду. Тако сам једном доживела да у тадашњем 10. разреду (смештен у данашњу гимназију) добијем шамар, ни крива ни дужна, од девјке која је била у некој таквој "банди". Наиме, била сам редар и на великом одмору остала у учиници. Стојећи на прозору и гледајући доле једну групуцу која се баш упутила према тровачници, однекуд са спрата је долетео кмад згужваног папира и пао пред групицу. Погледаше горе и видеше ме. Не знам шта су рекле или помислиле, углавном после часова сачекала ме та једна и рекла: Кога ти гађаш папирима? Пре него што сам заустила да објасним, распали ми шамар. 

С таквима не вреди, па нисам о томе ни причала ни правила проблем. 

Кадли, неколико дана после тога, моја комшиница, која се креће у истом друштву Код тровача, ваљда је чула за то и пита ме шта је било. Ја јој кажем и испричам све, а она ми рече да ми верује и "обећа" да ће да среди ту малу Марију. Ја је молим да не предузима ништа, да није важно, тек ће ти она:

"Ма, не сме она моју комшиницу да дира без мог питања. А, и одувек ме нервирала! Има да је разбијем!. Видеће она коме је лупила шамар!" 

Видим ја не вреди и само се плашим да ће ме једног дана на силу одвући Код тровача да сведочим. 

Прошло још пар дана кад ме комшиница угледала у башти и онако преко жице добаци:

"Еј, Слаћко, оно је сређено. Ал' сам је разбила! Неће те више нико дирати!" 

Чисто сам се уплашила шта јој је урадила, али сутрадан сам видела Маријицу у пролазу, живу и здраву, па ми лакнуло. 

Ни дан данас ми није јасно шта је то разбијање подразумевало: да ли је то био неки женски вербални окршај, или шамар какав сам и сама "попила"? Можда је морала да плати бурек мојој комшиници или кутију циарета да јој купи. Појма немам. Највише ми је нејасно како је уопште чула за тај догађај. Вероватно је "тровачница" била стециште не само одређеног броја адолосцената, него и најразноазнијих вести. Углавном, колико год ми је све то било непријатно, па смешно, некако је било и дирљиво то заступање туђих права. Прво се распитала да чује ко је у праву, затим премерила, додала томе своје старо неподношење колегинице из банде, те средила рачуна без мог знања. Кави закони одржања! 

Куда је живот однео те догађаје које сам везала за буреџиницу Код тровача? Моја комшиница се за пар месеци после тога удала напустивши школу. Постала је дора мајка. Када јој је муж погинуо постале мсо врло блиске. Спремала сам њену девојчицу за пријемни, а касније предавала вероауку девојчици из другог брака. Много пута смо једна другој помагале углавном око уређења стана, кречења итд. А она Маријица удала се у мој садашњи комшилук. Кад сам је једном приликом срела на некој слави, подсетим је на овај давни догађај. Каже да се не сећа, али да вероватно нисам била добра ако ме је ошамарила. Ето ти! Обе имају децу и обе су са једним бар дететом имале доста проблема у периоду адолосценције. Обе се чуде на кога су деца тако пуста и улажу велике напоре да их изведу на дтугачији пут.

Данас размишљам какав ли је бурек био у бурекџиници Код тровача. Вероватно добар, лоше је било друштво. Чак, није појединац из тог друштва, те незваничне женске банде, био лош. Биле су чудне и дикутабилне вредности око којих су се окупиле у том периоду и имале неки свој кодекс.

Шта хоћу да кажем? Хоћу да кажем да сам књигу о буреку доживела као причу о вредностима.

CommentsComments

No comments yet

Sign in here

Not a member of this network?

Alternative logins

You can use an account of a third party.

About this blog

Не волим блог, али - где год нађеш згодно место, ти реч посади!

About the author

Славица Јурић
Славица Јурић
  • Member since: 23/02/2013
  • Posts written: 1
  • Received comments: 0
  • Comments written: 0
  • Latest post: 05/05/2013

Recent blog posts

Network details

  • Search for:

  • Network name

    БуреKџиница
    процеси и продукти

  • Your host is

    Бурек џин

  • Created on

    22/02/2013

  • Members

    13

  • Language

    English